Serbisko-chorwatska rěc: Rozdźěl mjazy wersijami
Inhalt gelöscht Inhalt hinzugefügt
S Removing Link FA template (handled by wikidata) |
SKeine Bearbeitungszusammenfassung |
||
Rědka 19:
'''Serbisko-Chorwatska rěc''' abo '''chorwatsko-serbiska rěc''' słuša do kupki [[pódpołdnjowosłowjańske rěcy|pódpołdnjowosłowjańskich rěcow]].
Serbisko-chorwatska rěc jo była oficielna rěc [[Jugosłowjańska|Jugosłowjańskeje]] gromaźe z [[makedońska rěc|makedońskeju]] a [[słowjeńska rěc|słowjeńskeju rěcu]]. Prědny raz jo se zapśimjeśe serbisko-chorwatska rěc naspomniło w lisće słowjeńskego rěcywědnika Jerneja Kopitara. Oficielnje jo se zachopiło wužywaś wót 1921 do lěta 1993 ako termin, kótaryž wopisujo dialekty powědane w [[Serbiska|Serbiskej]], [[Chorwatska|Chorwatskej]], [[Carna Góra|Carnej Górje]] a w [[Bosniska a Hercegowina|Bosniskej a Hercegowinje]]. Zakład toś teje rěcy jo štokawski dialekt ale su teke ekawske, jekawske a ikawske wugranjanja dopušćone.
Gaž jo se Jugosłowjańska rozpadnuła, su dostali serbiska, chorwatska, bosniska a na kóncu carnogórska rěc status samostatneje rěcy. Źinsa jo słowo serbisko-chorwatska rěc kontrowersne pšašanje dla stawiznow, politiki a měnjatego wóznama słowa rěc. Někotare mysle až jo to jadna rěc, druge až stej to rozdźělnej samostatnej rěcy. Mjazy sobu rozmějobne formy toś teje rěcy wužywaju se z drugimi mjenjami w źinsajšnej Serbiskej, Carnej Górje, Chorwatskej a Bosniskej a Hercegowinje a teke se derje rozměju w [[Makedońska|Makedońskej]] a w [[Słowjeńska|Słowjeńskej]].
Rědka 25:
== Stawizny ==
W drugej połojcy 19 stolěśa, serbiske spisowaśele na cole z Wuk Stefanowićom Karadźićom a chorwatske spisowaśele na cole z Ljudewitom Gajom a Dźurom Danićićom, su se rozsuźili wužywaś štokawski nejwěcej rozšyrjony dialekt ako zakład standardneje formy serbisko-chorwatskeje rěcy. Wuk jo reforměrował serbiski cyriliski alfabet a Gaj a Danićić łatyński chorwatski alfabet.
Z pódpisanim wienskego dogrona w lěśe 1850, mjazy serbiskimi a chorwatskimi spisowaśelami a rěcywědnikami, jo se stwóriła jadna rěc na zakłaźe dialektow: serbisko-chorwatska abo chorwatsko-serbiska rěc. To jo była kumštnje zjadnośona rěc.
W Kralojstwje Serbow, Chorwatow a Słowjeńcow jo jugosłowjańšćina była oficielna rěc. W drugej komunistiskej Jugosłowjańskej stej Matica srpska a Matica hrvatska pódpisałej Novosadske dogrono z prědnym artiklom:
Narodna rěc Serbow, Chorwatow a Carnogórjańcow jo jadna rěc. Literarna rěc wuwita na zakłaźe dweju zakładneju centrowu Beograd a Zagreb jo togodla zjadnośona, z dwěma wugranjanjoma, jekawskim a ekawskim.
Nowosadske dogrono jo było zakład rěcneje politiki w Jugosłowjańskej. Howacej su Chorwaty byli pśeśiwo tomu dogronoju, dokulaž su wobglědowali ako wopyt serbizacije chorwatskego idioma. Po napnětosćach w lěśe 1970 a pó rozpaźe Jugosłowjańskeje wětšyna powědajucych pomjenjujo swóju rěc serbiska, pak chorwatska, pak bosniska, pak carnogórska rěc.
== Narěcy ==
Serbisko-Chorwatska rěc ma cełu mań narěcow, kótarychž granice njemakaju sez granicami krajow.
Su tśi głowne narěcy
* '''[[Štokawšćina|štokawska]]''' (Serbiska, Bosniska, Carnogórska a Chorwatska) - město ''co'' se groni ''što'' , a kótaraž ma tśi wersije:
Zeile 48 ⟶ 45:
** ikawska (Chorwatska, Bosniska) - město starosłowjanskego ''*ě'' (jać) powědajo se ''i''
* '''kajkawska''' (pódpołnocna Chorwatska) - město ''co'' se groni ''kaj'' a město starosłowjanskego ''*ě'' (jać) se groni ''e''
* '''čakawska''' (pódwjacorna Chorwatska) - město ''co'' se groni ''ča'', hejnak štokawski ma teke wersije: ekawsku, jekawsku a ikawsku.
== Serbisko-chorwatski alfabet ==
W serbisko-chorwatskej rěcy w [[Bosniska-Hercegowina|Bosniskej-Hercegowinje]], [[Carnogórska|Carnogórskej]] a [[Serbiska|Serbiskej]] stej wužywane łatyńske pismiki a cirylica. W [[Chorwatska|Chorwatskej]] jano łatyńske.
<div style="clear:right"></div>
Zeile 134 ⟶ 131:
* serbiski (łatyński): ''SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U martu 2004. godine, Agencija Moody's dodelila je Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.''
* serbiski (cyrylica): ''САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ: Босна и Херцеговина очекује повећање кредитног рејтинга. У марту 2004. године, Агенција Moody's доделила је Босни и Херцеговини први суверени кредитни рејтинг, Б3 са позитивним изгледима. У светлу значајног напретка у изградњи државе од доделе првог кредитног рејтинга, Moody's разматра могуће повећање рејтинга Босне и Херцеговине.''
== Rozdźěle ==
{| class="prettytable"
Zeile 192 ⟶ 190:
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Pantaloons
! Cholowy
! Hlače
! Панталоне (Pantalone)
Zeile 282 ⟶ 280:
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! General
! Powšitkowny
! Opće
! Опште (Opšte)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Christ
! Chrystus
! Krist
! Христoс (Hristos)
| |||