Hej, Słowjany
Hej, Słowjany jo słowjańska hymna, kótaru jo Samuel Tomášik w Praze w lěśe 1834 napisał. Muzika jo wót pěsni "Mazurek Dąbrowskiego", kótaru teke Pólska ma ako hymnu.
Wóna jo była oficielna hymna Słowakskeje wót 1934 do 1945, Jugosłowjańskeje wót 1945 do 1992, Federatiwnej republiki Jugosłowjańskeje wót 1992 do 2003 a teke Serbiskej a Carnogórskej wót 2003 do 2006.
Tekst
wobźěłaś
słowakska rěc[wobźěłaś | žrědłowy tekst wobźěłaś]wobźěłaśHej, Slováci, ešte naša slovenská reč žije Dokiaľ naše verné srdce za náš národ bije Žije, žije, duch slovenský bude žiť na veky Hrom a peklo, márne vaše proti nám sú vzteky! Jazyka dar sveril nám Boh, Boh náš hromovládny Nesmie nám ho teda vyrvať na tom svete žiadny I nechže je koľko ľudí, toľko čertov v svete Boh je s nami: kto proti nám toho parom zmetie I nechže sa aj nad nami hrozná búra vznesie Skala puká, dub sa láme a zem nech sa trasie My stojíme stále pevne ako múry hradné Čierna zem pohltí toho, kto odstúpi zradne! |
pólska rěc[wobźěłaś | žrědłowy tekst wobźěłaś]wobźěłaśHej Słowianie, jeszcze nasza Słowian mowa żyje póki nasze wierne serce za nasz naród bije Żyje, żyje duch słowiański i żyć będzie wiecznie Gromy, piekło - złości waszej ujdziem my bezpiecznie! Dar języka zwierzył nam Bóg, Bóg nasz gromowładny, Nie śmie nam go tedy wyrwać na świecie człek żadny. Ilu ludzi, tylu wrogów, możem mieć na świecie, Bóg jest z nami, kto nam wrogiem, tego Piorun zmiecie! I niechaj się ponad nami groźna burza wzniesie skała pęka, dąb się łamie ziemia niech się trzęsie My stoimy stale, pewnie jako mury grodu Czarna ziemio, pochłoń tego kto zdrajcą narodu! |
serbisko-chorwatska rěc[wobźěłaś | žrědłowy tekst wobźěłaś]wobźěłaśХеј, Словaци! Још наш словачки језик живи, док наше верно срце за наш народ бије: живи, живи дух словачки, живеће вековима, гром и пакао су узалудно оружје против нас! Језика дар дао нам је Бог, Бог наш Громовник, нико на овом свету нам га стога не сме одузети: и нека је колико људи, толико ђавола на свету, Бог је с нама, а ко је против нас, њега ће Он сатрети. И нека се над нама страшна бура узнесе, нека стена пуца, нека храст се ломи, нека се земља тресе: Ми стојимо увек чврсто, као зидине – црна земља ће прогутати оног, ко буде издајник! |
słowjeńska rěc[wobźěłaś | žrědłowy tekst wobźěłaś]wobźěłaśHej Slovani, naša reč slovanska živo klije, Dokler naše verno srce za naš narod bije. Živi, živi, duh slovanski, bodi živ na veke! Grom in peklo, prazne vaše, proti nam so steke. Bog pa gromo-vladni nam podal je dar jezika, Da pa nihče na tem svetu, nič nam ne podtika, Bo naj kolikor ljudi, tolikanj Čertov na sveti, Bog je z nami, kdor prot' nam, ga če Belin podreti. Naj tedaj nad nami strašna burja naj se znese, Skala poka, dob se lomi, zemlja naj se trese. Bratje! Mi stojimo trdno, kakor zidi grada; Črna zemlja naj pogrezne tega kdor odpada! |
rusojska rěc[wobźěłaś | žrědłowy tekst wobźěłaś]wobźěłaśГей, славяне, гей, славяне! Будет вам свобода, если только ваше сердце бьётся для народа. Гром и ад! Что ваша злоба, что все ваши ковы, коли жив наш дух славянский! Коль мы в бой готовы! Дал нам бог язык особый — враг то разумеет: языка у нас вовеки вырвать не посмеет. Пусть нечистой силы будет более сторицей! Бог за нас и нас покроет мощною десницей. Пусть играет ветер, буря, с неба грозы сводит, треснет дуб, земля под ними ходенём заходит! Устоим одни мы крепко, что градские стены, проклят будь, кто в это время мыслит про измены! |
Hej Slované, ještě naše slovanská řeč žije, pokud naše věrné srdce pro náš národ bije. Žije, žije duch slovanský, bude žít na věky. Hrom a peklo, marné vaše, proti nám jsou vzteky. Jazyka dar svěřil nám Bůh, Bůh náš hromovládný. Nesmí nám ho tedy vyrvat na tom světě žádný. I nechať je tolik lidí, kolik čertů v světě. Bůh je s námi, kdo proti nám, toho Perun smete. I nechať se též nad námi, hrozná bouře vznese. Skála puká, dub se láme. Země ať se třese ! My stojíme stále pevně, jako stěny hradné. Černá zem pohltí toho, kdo odstoupí zrádně ... |
Tekst ako hymna Jugosłowjańskeje
wobźěłaśserbisko-chorwatska rěc (łatyńske)
Hej Sloveni, jošte živi Duh (reč) naših dedova, Dok za narod srce bije Njihovih sinova. Živi, živi duh slovenski Živeće vekov'ma Zalud preti ponor pakla Zalud vatra groma. Nek se sada i nad nama Burom sve raznese Stena puca, dub se lama, Zemlja nek se trese. Mi stojimo postojano Kano klisurine Proklet bio izdajica Svoje domovine. |
serbisko-chorwatska rěc (cyrilica)
Хеј Слoвени, јоште живи Дух наших дедова Док за народ срце бије Њихових синова. Живи, живи дух слoвенски Живеће веков'ма Залуд прети понор пакла, Залуд ватра грома. Нек' се сада и над нама Буром све разнесе Стена пуца, дуб се лама, Земља нeк' се тресе. Ми стојимо постојано Као клисурине, Проклет био издајица Своје домовине |