Serbisko-chorwatska rěc
Serbisko-Chorwatska rěc abo chorwatsko-serbiska rěc słuša do kupki pódpołdnjowosłowjańskich rěcow.
| Српско-хрватски језики Srpsko-hrvatski jezici serbisko-chorwatske rěci | ||
| kraje | Serbiska, Chorwatska, Bosniska a Hercegowina, Carnogórska, a dalšne | |
| powědarje | 20 milionow | |
| znamjenja a klasifikacija | ||
|---|---|---|
| klasifikacija | Indoeuropske rěcy
| |
| pismiki | cirilica a łatyńske | |
| oficielny status | ||
| oficielna rěc | Serbiska, Chorwatska, Bosniska a Hercegowina, Carnogórska | |
| rěcne kody | ||
| ISO 639-3 (SIL): | ||
| Wikipedija | ||
Serbisko-chorwatska rěc jo była oficielna rěc Jugosłowjańskeje gromaźe z makedońskeju a słowjeńskeju rěcu. Prědny raz jo se zapśimjeśe serbisko-chorwatska rěc naspomniło w lisće słowjeńskego rěcywědnika Jerneja Kopitara. Oficielnje jo se zachopiło wužywaś wót 1921 do lěta 1993 ako termin, kótaryž wopisujo dialekty powědane w Serbiskej, Chorwatskej, Carnej Górje a w Bosniskej a Hercegowinje. Zakład toś teje rěcy jo štokawski dialekt ale su teke ekawske, jekawske a ikawske wugranjanja dopušćone.
Gaž jo se Jugosłowjańska rozpadnuła, su dostali serbiska, chorwatska, bosniska a na kóncu carnogórska rěc status samostatneje rěcy. Źinsa jo słowo serbisko-chorwatska rěc kontrowersne pšašanje dla stawiznow, politiki a měnjatego wóznama słowa rěc. Někotare mysle až jo to jadna rěc, druge až stej to rozdźělnej samostatnej rěcy. Mjazy sobu rozmějobne formy toś teje rěcy wužywaju se z drugimi mjenjami w źinsajšnej Serbiskej, Carnej Górje, Chorwatskej a Bosniskej a Hercegowinje a teke se derje rozměju w Makedońskej a w Słowjeńskej.
Stawizny
wobźěłaśW drugej połojcy 19 stolěśa, serbiske spisowaśele na cole z Wukem Stefanowićom Karadźićom a chorwatske spisowaśele na cole z Ljudewitom Gajom a Dźurom Danićićom, su se rozsuźili wužywaś štokawski nejwěcej rozšyrjony dialekt ako zakład standardneje formy serbisko-chorwatskeje rěcy. Wuk jo reforměrował serbiski cyriliski alfabet a Gaj a Danićić łatyński chorwatski alfabet.
Z pódpisanim wienskego dogrona w lěśe 1850, mjazy serbiskimi a chorwatskimi spisowaśelami a rěcywědnikami, jo se stwóriła jadna rěc na zakłaźe dialektow: serbisko-chorwatska abo chorwatsko-serbiska rěc. To jo była kumštnje zjadnośona rěc.
W Kralojstwje Serbow, Chorwatow a Słowjeńcow jo jugosłowjańšćina była oficielna rěc. W drugej komunistiskej Jugosłowjańskej stej Matica srpska a Matica hrvatska pódpisałej Novosadske dogrono z prědnym artiklom:
Narodna rěc Serbow, Chorwatow a Carnogórjańcow jo jadna rěc. Literarna rěc wuwita na zakłaźe dweju zakładneju centrowu Beograd a Zagreb jo togodla zjadnośona, z dwěma wugranjanjoma, jekawskim a ekawskim.
Nowosadske dogrono jo było zakład rěcneje politiki w Jugosłowjańskej. Howacej su Chorwaty byli pśeśiwo tomu dogronoju, dokulaž su wobglědowali ako wopyt serbizacije chorwatskego idioma. Po napnětosćach w lěśe 1970 a pó rozpaźe Jugosłowjańskeje wětšyna powědajucych pomjenjujo swóju rěc serbiska, pak chorwatska, pak bosniska, pak carnogórska rěc.
Narěcy
wobźěłaśSerbisko-Chorwatska rěc ma cełu mań narěcow, kótarychž granice njemakaju sez granicami krajow. Su tśi głowne narěcy:
- štokawska (Serbiska, Bosniska, Carnogórska a Chorwatska) - město co se groni što , a kótaraž ma tśi wersije:
- ekawska (Serbiska a pódzajtšna Chorwatska) - město starosłowjanskego *ě (jać) se groni e
- jekawska (Chorwatska, Bosniska, Carnogórska) - město starosłowjanskego *ě (jać) se groni je abo ije
- ikawska (Chorwatska, Bosniska) - město starosłowjanskego *ě (jać) groni se i
- kajkawska (pódpołnocna Chorwatska) - město co se groni kaj a město starosłowjanskego *ě (jać) se groni e
- čakawska (pódwjacorna Chorwatska) - město co se groni ča, hejnak štokawski ma teke wersije: ekawsku, jekawsku a ikawsku.
Serbisko-chorwatski alfabet
wobźěłaśW serbisko-chorwatskej rěcy w Bosniskej-Hercegowinje, Carnogórskej a Serbiskej stej wužywane łatyńske pismiki a cirylica. W Chorwatskej jano łatyńske.
| cirylica | А а | Б б | В в | Г г | Д д | Ђ ђ | Е е | Ж ж | З з | И и | Ј ј | К к | Л л | Љ љ | М м |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| łatyńske | A a | B b | V v | G g | D d | Đ đ | E e | Ž ž | Z z | I i | J j | K k | L l | Lj lj | M m |
| cirylica | Н н | Њ њ | О о | П п | Р р | С с | Т т | Ћ ћ | У у | Ф ф | Х х | Ц ц | Ч ч | Џ џ | Ш ш |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| łatyńske | N n | Nj nj | O o | P p | R r | S s | T t | Ć ć | U u | F f | H h | C c | Č č | Dž dž | Š š |
Pśikład
wobźěłaśZastojnstwowy komunikat z Bosniskeje-Hercegowiny:
- bosniski: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U martu 2004. godine, Agencija Moody's dodijelila je Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svjetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodjele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
- chorwatski: PRIOPĆENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U ožujku 2004. godine, Agencija Moody's je dodijelila Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svjetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodjele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
- serbiski (łatyński): SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U martu 2004. godine, Agencija Moody's dodelila je Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
- serbiski (cyrylica): САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ: Босна и Херцеговина очекује повећање кредитног рејтинга. У марту 2004. године, Агенција Moody's доделила је Босни и Херцеговини први суверени кредитни рејтинг, Б3 са позитивним изгледима. У светлу значајног напретка у изградњи државе од доделе првог кредитног рејтинга, Moody's разматра могуће повећање рејтинга Босне и Херцеговине.
Rozdźěle
wobźěłaś| Engelšćina | Dolnoserbšćina | Chorwatska rěc | Serbiska rěc |
|---|---|---|---|
| Compare | Pśirownanje | Usporedba | Поређење (Poređenje) |
| Europe | Europa | Europa | Европа (Evropa) |
| Netherlands | Nižozemska | Nizozemska | Холандија (Holandija) |
| Italians | Italianarje | Talijani | Италијани (Italijani) |
| Universe | Uniwersum, swětnišćo | Svemir | Васиона (Vasiona) |
| Spine | Rěp | Kralježnica | Кичма (Kičma) |
| Air | Pówětš | Zrak | Ваздух (Vazduh) |
| Education | Kubłanje, wukubłanje | Odgoj | Васпитање (Vaspitanje) |
| Week | Tyźeń | Tjedan | Седмица (Sedmica) |
| History | Historija | Povijest | Историја (Istorija) |
| Pantaloons | Zec | Hlače | Панталоне (Pantalone) |
| Belly | Brjuch | Trbuh | Стомак (Stomak) |
| Science | Wědomnosć | Znanost | Наука (Nauka) |
| Personally | Wósobinski | Osobno | Лично (Lično) |
| Persona | Wósoba | Osoba | Лице (Lice) |
| United Nations | Zjadnośone narody | Ujedinjeni Narodi | Уједињене Нације (Ujedinjene Nacije) |
| Bread | Klěb | Kruh | Хлеб (Hleb) |
| Artificial | Kumštny | Umjetno | Вештачки (Veštački) |
| Cross | Kśica | Križ | Крст (Krst) |
| Democracy | Demokratija | Demokracija | Демократија (Demokratija) |
| Detection | Dopóznaśe | Spoznaja | Сазнање (Saznanje) |
| Island | Kupa | Otok | Острво (Ostrvo) |
| Officer | Oficěr | Časnik | Официр (Oficir) |
| Road traffic | Wobchad | Cestovni promet | Друмски саобраћај (Drumski saobraćaj) |
| Autobahn | Awtodroga | Autocesta | Аутопут (Autoput) |
| Length | Dłujkosć | Duljina | Дужина (Dužina) |
| Association | Towaristwo | Udruga | Удружење (Udruženje) |
| Factory | Fabrika, gótnica | Tvornica | Фабрика (Fabrika) |
| General | Powšykny | Opće | Опште (Opšte) |
| Christ | Kristus | Krist | Христос (Hristos) |
| I'm sorry | Wódajśo | Oprosti | Извини (Izvini) |
| Native language standard | Maminorěcny standard | Materinski jezićni standard | Матерњи језички стандард |